Zovem se Lidija Nikolić. Nalazimo se na lokaciji u Borči, u ulici ratnih vojnih invalida 62A, gde mi imamo jedan stan koji smo ovaj, dali svojoj ćerki na korišćenje. Eh, pa obzirom da smo mi, oh, kad smo preuzeli ključ, dobili smo i ključeve od poštanskog sandučeta i sve.

Sačekalo nas je mnogo računa. Shvatili smo da ovaj, nismo dobili ključ na vreme i ovaj, rešavali smo to sve jedno po jedno. I ispostavilo se tada na nekom prvom sastanku sa prethodnim upravnikom kad smo došli da tu postoji neki veliki dug za vodu.

U stvari, eh, malo je i krivicom njegovom što valjda nije upozoravao ljude da to on je morao to da vidi, da se to ovaj, vuče negde, da je to veliki dug. Eh, tako isto i sama vlasnica zgrade koja ispred investitora vodi zgradu, nije malo obraćala pažnju i nije vodila računa o tome.

Kad se pojavio taj veliki dug, onda je tu došlo malo i do svađe među stanarima ko je koliko trošio, kako je trošio. Sve je to bilo malo teže rešivo. Taj prethodni upravnik nije nekako, kako bih rekla, nije ni sam hteo da izbalansira između samih stanara, da malo to ovaj, se pozabavio ozbiljnije, kako bi trebalo da se vidi kako se dug rešava.

Između ostalog, on je samo ljudima uzimao novac, To se uplaćivalo za vodu, uplaćivalo, uplaćivalo, a ispostavilo se da neka kamata nikad nije plaćena i da je to odjednom kad je stalo, opet je ostao taj neki veliki dug. Znači, tad je bio preko 400 000 dinara u tom trenutku i ljudi su naravno, bili kivni i očajni.

E, tada je onda došla na ideju vlasnica ispred investitora eh, samada se promeni upravnik. I stvarno, to su svi ljudi prihvatili bez problema. Eh, tek kad smo mi dobili tog novog upravnika, znači, to su ovi naši sadašnji, smo jednostavno krenuli u rešavanje.

Eh, vrlo konkretno i jasno znači, kad se izađe na sastanak, sami su naveli, to se radi na jedan određeni način. Prvo se traži upit u stanje, pa se piše neki zahtev da se ide da se obiđe tamo da vidimo kako i šta.

Tražili su jednostavno da se razdvoje dve zgrade sa kompletim dugom i da se tačno zna šta je dug jedne zgrade, što je i bilo urađeno zajedno, ‘znači, sa ovaj, našom upravnicom. Jedna komšinica je izašla u susret da u ime svih nas je sa njom išla eto, da ovaj, bude neko prisutan od nas.

I stvarno je to vrlo brzo rešeno. Znači, konkretno se došlo do krajnjeg računa koji je dug, koliki je dug i konkretno kako treba da se plati. Dobili smo neke rate. Dobili smo neke mogućnosti, znači, da nam se to očisti račun i tako je i bilo.